Himzo Polovina 

Em                 Am Em  Am            H7 Em

Sinoć kasno po-đoh iz topla hamama,

Em        Am      H7  Em C       Am        H 

prođoh pokraj bašč-e staroga ima-ma.

Em              Am  Em  Am              H7 Em

Kad tamo u baš-či, u hladu jasmi-na,

Em  Am       H7 Em C      Am         H

s ibrikom u r-u-c-i stajaše Em-i-na.

Ja joj nazvah selam, jes' tako mi dina,

nešće ni da čuje lijepa Emina.

Već u srebrn ibrik zahvatila vode,

pa niz bašču đule zaljevati ode.

S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste,

rasplete joj one pletenice guste.

Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi,

a meni se 'krenu bururet u glavi.

Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina,

al' meni ne dođe lijepa Emina.

Samo me je jednom pogledala mrko,

al' ne haje alčak što za njome crkoh.

Pa bašči se šeće, a plećima kreće,

ni hodžin mi zapis ništa pomoć' neće.

Ja kakva je pusta, moga mi imana,

stid je ne bi bilo da je kod sultana.

Umro stari pjesnik, umrla Emina,

ostala je pusta bašča od jasmina.

Salomljen je ibrik, uve'lo je cvijeće,

pjesma o Emini nikad umrijet neće.